- Detalji
Ipak, gledajući baterijsku lampu malo ko bi pretpostavio da se jedan čovek zahvaljujući njoj obogatio. To je bio njen izumitelj Konrad Hjubert, koji je krajem 19. stoleća radio u jednoj američkoj kompaniji za proizvodnju baterija. Vlasnik ove kompanije Džošua Lajonel Kouen izmislio je u to vreme „svetleći cvet”, odnosno posudu sa baterijom čiji je elektricitet, pritiskom na dugme, stvarao svetlost u veštačkom cvetu smeštenom na sredini činije.
- Detalji
Kratka istorija rasvetnih tela ili saveti
Napretkom tehnologija, čovek sve više produžava dan, odnosno dnevnu svetlost. Danas je nezamisliv život u našim domovima bez električne struje i svetla. Svima je poznato šta je svetlo i kako ono nastaje, ali evo i stručne definicije svetla: Svetlost je elektromagnetsko zračenje koje pobuđuje mrežnicu u čovekovom oku i time stimuliše u organizmu osećaj vida.
- Detalji
Uporedo sa napretkom tehnologije, baterije, kao izvor energije, su doživele razne varijacije i oblike – od blata pa sve do kafe i vode. Naravno, to nije razlog da se ne proba još nešto.
Istraživači sa univerziteta u centralnoj Floridi, su možda na najboljem putu da naprave najlakšu moguću bateriju, do sada. Osnovni materijal: smrznuti dim! Međutim, svi koji se bave ovim poljem istraživanja znaju za drugo ime – Aerogel.
- Detalji
Osam srpskih naučnika predvode istraživački projekat razvoja biogoriva iz algi, čija bi prozvodnja u budućnosti mogla da postane komercijalna. Projekat koji podržava NATO program „Nauka za mir i bezbednost”, (Science for Peace and Security – SPS), sprovodi se u beogradskom Institutu za multidisciplinarna istraživanja, u kooperaciji sa britanskim Mančesterskim univerzitetom i Univerzitetom Bejlor iz SAD.
- Detalji
Praveći značajan korak ka poboljšanju isporuke električne energije pocev od gradskih mreža do regenerativnog kočionog sistema kod hibridnih vozila, istraživači sa UCLA Henry Samueli škole inženjerstva i primenjene nauke, sintetizovali su materijal koji pokazuje visoku sposobnost, kako za brzim skladištenjem, tako i otpuštanjem energije.
U članku objavljenom 14. aprila u recenziranim novinama Nature Materials, tim, predvođen profesorom za nauku o materijalima i inženjerstvom Bruce Dunnom, definisao je karakteristike sintetizovane forme niobijum oksida – jedinjenja zasnovanom na elementu koji se koristi u izradi nerđajućeg čelika, koji ima sposobnost da skladišti energiju. Materijal bi se koristio kao superkondenzator, uređaj koji kombinuje visoki kapacitet skladištenja litijumovih jonskih baterija, i brže isporuke energije, koju poseduju obični kondenzatori.
- Detalji
...A tek plastika i plastične vrećice, koji nam predstavljaju problem samo zbog naše aljkavosti. Prvo ih koristimo neracionalno, a onda ih ne bacimo u neki koš ili kontejner. I onda, jer smo ih bacili onako slobodno i jer ih raznosi vjetar, kriva je plastika, a ne mi aljkavo uljuljani u lijenost! Kada bi samo znali koliko je života spasila upravo plastika i koliko je gladnih nahranjeno jer se nakon uvođenja higijenskog pakiranja sve manje hrane kvari i sve više je ostajalo za prehranu.
Profesor dr Viktor Simončič (Hrvatska)
međunarodni stručnjak za životnu sredinu i održivi razvoj
Govor slike
