Ipak, gledajući baterijsku lampu malo ko bi pretpostavio da se jedan čovek zahvaljujući njoj obogatio. To je bio njen izumitelj Konrad Hjubert, koji je krajem 19. stoleća radio u jednoj američkoj kompaniji za proizvodnju baterija. Vlasnik ove kompanije Džošua Lajonel Kouen izmislio je u to vreme „svetleći cvet”, odnosno posudu sa baterijom čiji je elektricitet, pritiskom na dugme, stvarao svetlost u veštačkom cvetu smeštenom na sredini činije.

Konrad Hjubert je 1898. godine rešio da unovči ovaj pronalazak, ali je pre toga morao da ga izmeni i usavrši. Za svoj naum iskoristio je cev, papirnu tubu, posudu u obliku burenceta, i naravno, baterije. Kada je sastavio svoju napravu, dobio je prvu „električnu ručnu buktinju” – odnosno prvu baterijsku lampu na svetu. Iako je izgledala malo nezgrapno i bila znatno veća od današnjih, ova lampa je postala izuzetno popularna. Zbog svoje jednostavnosti – bila je laka za korišćenje i pružala je svetlost tamo gde ona nije postojala – baterijska lampa je veoma lako probila put na tržištu i za kratko vreme postala neophodni deo svakog domaćinstva. Zahvaljujući ovom pronalasku Konrad Hjubert je postao multimilioner, a firma u kojoj je radio prerasla je iz male u ogromnu kompaniju koja se između ostalog bavila i proizvodnjom baterijskih lampi.

U narednim decenijama pronalazači su se trudili da usavrše ovu korisnu spravu, pa je dobila novi oblik, smanjena joj je veličina, postala je lakša i samim tim jednostavnija za upotrebu. Baterijska lampa se pokazala izuzetno korisnom u najrazličitijim situacijama – prilikom kampovanja, hodanja po neosvetljenim stazama, ali i kao pomagalo u popravci automobila, potrazi za zaturenim stvarima na mračnim mestima... U novije vreme minijaturne lampe postale su sastavni deo upaljača, mobilnih telefona i ima ih gotovo na svakom koraku.

Politika 2008.