DualEdu – Erazmus+ projekat, koji ima za cilj uvođenje dualnog obrazovanja u visokoškolski sistem Srbije, predstavljen je u okviru dvodnevnog kick-off sastanka projektnog tima koji se održava na Mašinskom fakultetu u Beogradu. Koordinator projekta je Univerzitet u Beogradu, a u projektu učestvuje 14 stalnih partnera iz Srbije, Poljske, Nemačke, Austrije, Francuske i Španije, kao i 13 pridruženih članova – kompanija, koje će studentima omogućiti da prođu kroz dualno obrazovanje.
DualEdu projekat predstavlja početak jednog ozbiljnog procesa koji bi trebalo da definiše okvire zakonske regulative za uvođenje dualnog obrazovanja u visokoobrazovne ustanove, istakla je, pozdravljajući učesnike sastanka, Gabrijela Grujić, pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja RS. Uvođenje dualnog obrazvanja na fakultete, prema njenim rečima, omogućiće studentima da, pored teorijskih, stiču i neka nova znanja i veštine, a pre svega kompetencije, koje će im omogućiti zaposlenje odmah nakon diplomiranja.
S druge strane, dodala je, privredni razvoj zasnovan na veštini upravljanja znanjem podrazumeva, na prvom mestu, promišljeni pristup obrazovanju visokokompetentnih kadrova sposobnih za uknjučivanje u dinamičke tokove razvoja privrede bazirane na inovativnosti i kretivnosti. U tom smislu, naglasila je, sistem visokog obrazovanja zasnovan na razvoju disciplinarnih znanja ne može se smatrati potpunim bez uporednog treninga studenata, odnosno povezivanja njihovih teorijskih znanja i veština sa kompetencijama. Prema tome, dualno obrazovanje je način razmišljanja, način povezivanja sa kompanijama, odnosno uređivanje odnosa prava i obaveza i odgovornosti svih zainteresovanih strana u cilju podizanja kvaliteta mladih stručnjaka u skladu sa savremenim tehnološkim razvojem, zaključila je Gabrijela Grujić.
U ime Univerzieta u Beogradu, skup je pozdravila prof. dr Ivanka Popović, prorektor za međunarodnu i međuuniverzitetsku saradnju BU, a projekat je predstavio prof. dr Nenad Zrnić, prodekan za međunarodnu naučnu saradnju MF i korodinator projekta.
Reč je o projetku koji u okviru Programa Erazmus+ finansira Evropska komisija. Vrednost projekta je blizu milion evra i trajaće naredne tri godine – do sredine oktobra 2020. godine. Pored 14 stalnih partnera u projektu učstvuje i 13 pridruženih – uglavnom kompanija, rekao je prof. Zrnić izrazivši očekivanje da će taj broj biti i veći ukoliko projekat zainteresuje i druge firme koje imaju interes da studentima omoguće stručnu praksu, pa i zaposlenje paralelno sa studijama.
Osnovna ideja je da napravimo jedan model dualnog obrazovanja u sistemu visokog obrazovanja Srbije koji bi bio dovoljno opšti, ali fleksibilan i koji bi mogao da se primenjuje u zavisnosti od potreba univerziteta koji nude akademsko obrazovanje, univerzieteta, odnosno visokih škola koje nude primenjeno, odnosno struktovno obrazovanje i privatnih univerziteta koji nemaju budžetsko finansiranje studija, ali su zainteresovani da njihovi studenti stiču znanja i kroz rad u kompanijama i da taj rad bude vrednovan plaćanjem školarina i sl., istakao je prof. Zrnić.
Osvrnuvši se na preporuke Vlade SRbije da se pri definisanju zakonskog okvira za uvođenje dualnog obrazovanja sagledaju i iskustva zemalja EU, prvenstveno Nemačke, Austrije, Fancuske, Španije, prof. Zrnić je ukazao i na tzv. korporativno obrazovanje u SAD i Kanadi, gde se obrazovanje shvata kao vrsta robe, a između ustanova visokog obrazovanja postoji veoma oštra tržišna konkurencija. Ta tržišna utakmica, kako je naveo, biće sve sve oštrija s obzirom da zbog niskog nataliteta sve manje dece upisuje studije. S tim u vezi, procenjuje se da će studenti biti više zainteresovaniza one univerzitete koji budu omogućili obuku kroz dualno obrazovanje, stručne prakse i sl., jer će na taj način i njihove komptencije na tržištu rada biti znatno ojačane kada budu diplomirali, naglasio je prof. Zrnić.
Prorektor za studije i upravljanje kvalitetom Univerziteta u Beogradu, prod. dr Nada Kovačević istakla je da cilj projekta unapređenje sistema visokog obrazovanja u RS, ali da prvo treba definisati šta tačno znači dualno obrazovanje i kako da se ono implementira u postojeći sistem visokog obrazovanja. Jer, kako je navela, ono što važi za srednješkolsko obrazovanje u RS ne može u potpunosti da se primeni na visoko obrazovanje.
Podsetivši da je Bolonjski proces u ishode učenja uveo kompetencije, odnosno sposobnosti primene znanja, veština i personalih, socijalnih i metodoloških sposobnosti, prof Kovačević je ukazala da takav pristup obrazovanju podrazumeva i kontinuiranu prisutnost studenata na radnim mestima. Iskustvom stečenim kroz stručnu praksu ili rad studenti kompletiraju svoja znanja, koja nakon diplomiranja mogu odmah i da primene. Zato, kada je reč o uvođenju dualnog obrazovanja u visoko obrazovanje u Srbiji, treba sagledati i domaća i iskustva drugih zemalja, ali i iskoristiti mogućnosti koje pruža aktuelni Zakon o visokom obrazovanju, kako bi se definisao najbolji model za našu zemlju, zaključila je prof. Kovačević.
Prvom sastanku projektnog tima prisustvovali su predstavnici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, projektni partneri iz Srbije sa Univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu, Novom Pazaru, privatnih univerziteta, visokih strukovnih škola i projektni partneri iz Austrije, Nemačke, Poljske, Francuske i dr.