Subota, 20. jul 2024.

Kada se krajem decembra pojavila na Mašinskom fakultetu u Beogradu, gde je održala briljantno predavanje „Nestabilnost Safman-Tejlora“, dr Draga Pihler Puzović sa Univerziteta u Mančesteru, nikog nije ostavila ravnodušnim. O pozitivnim utiscima koje je izazvalo izlaganje naše mlade naučnice, najbolje govori izjava akademika, prof. dr Vladana Đorđevića „da bi na Mašinskom fakultetu kao običaj trebalo uvesti Novogodišnje predavanje Drage Pihler Puzović“, slikovito je opisao prof. dr Milan Lečić, šef Katedre za mehaniku fluida, koja je i organizavala predavanje.

Zahvalivši se na lepim rečima, gošća MF, skromno kaže da je više nego počastvovana srdačnim prijemom i kroz osmeh poručuje da će sigurno doći i naredne godine. Beograd je moj rodni grad, a novogodišnji praznici su jedina prilika za porodično okupljanje, koje nikako ne propuštamo.

Doktor nauka, Draga Pihler Puzović, trenutno radi na Univerzietu u Mančesteru kao docent na Katedri za fluide i meku materiju u okviru Mančesterskog centra za nelinearnu dinamiku Fakulteta za fiziku i astronomiju. Njena naučna interesovanja usmerena su na teoretska, numerička i eksperimentalna istraživanja iz oblasti nestabilnosti u sistemima sa fluidno-strukturnim interakcijama, fizike formiranja šara i metamaterijala. Iako ima svega trideset dve godine, iza sebe ima veliki broj veoma zapaženih naučnih radova.

Rođena je Beograđanka. Sticajem okolnosti, od svoje devete godine živela je i školovala se u Moskvi, gde je 2007. godine diplomirala na Mehaničko-matematičkom fakultetu Univerziteta Lomonosov. Doktorirala je 2011. godine na Univerzitetu Kembridž, kod profesora, akademika Timotija Pedlija, na temu Nestabilnosti kolapsibilnih kanala. S obzirom, da se školovala u inostranstvu i da nije imala iskustva sa visokim obrazovanjem u Srbiji, veoma je prijatno iznenađena onim što je videla na Mašinskom fakultetu, posebno u labortorijama za primenjenu mehaniku fluida Katedre za hidraulične mašine i energetske sisteme.

Veoma me je obradovalo saznanje da na MF, gde su fluidi samo jedna od oblasti koje se izučavaju, veliki broj ljudi radi veoma zanimljiva istraživanja. S druge strane, nastavila je, posebno sam prijatno iznenađena zainteresovanošću studenata, koji su u velikom broju prisustvovali mom predavanju. Bilo mi je drago što vidim mlade ljude koji žele da rade na temama koje su slične nekim mojim interesovanjima.

Kada je reč o eventualnoj saradnji sa Mašinskom fakultetom, naša sagovornica kaže da se dugoročno svakako može razmišljati u pravcu nekih zajedničkih projekata. Istraživanja mikrofluidnih strujanja u mikrokanalima primenom eksperimentalne metode mikro PIV, na kojima radi Katedra za hidraulične mašine i energetske sisteme MF, a za koja nisam znala da se rade i u Srbiji, svakako predstavljaju jedan potencijal za buduću saradnju. Tim pre, dodala je, što se i na Univerzitetu u Mančesteru ova oblast aktivno istražuje.

Za Mašinski fakultet je značajno i to što će Draga, koja je već postigla značajan uspeh i pred kojom je sjajna karijera, animirati svoje kolege u Mančesteru da radove objavljuju u naučnom časopisu MF – FME Transactions, dodao je prof. Lečić. To će, prema njetovim rečima, u velikoj meri doprineti boljem rejtingu časopisa, koji se od jula 2017. nalazi na Web of Science, Emerging Sources Citation Index (ESCI) listi Clarivate Analytics, najprestižnije institucije za indeksiranje naučnih časopisa u svetu.

Takođe, nastavio je, razgovarali smo i o mogućnosti da dr Pihler Puzović bude u Komisiji za odbranu doktorata na temu kolapsibilnih kanala, na kojem radi jedan od naših doktoranata na Katedri. S druge strane, ukoliko bi se stvorili uslovi, mogli bismo da organizujemo i odlazak nekog našeg doktoranta u Mančester, koji bi se nakon stručnog usavršavanja vratio i nastavio da radi u Srbiji. Naravno, istakao je naš sagovornik, bilo bi najbolje kada bi se stvorili uslovi da se, svi obrazovani ljudi, koji imaju veoma uspešnu karijeru u inostranstvu, vrate u zemlju i svoja znanja primenjuju u Srbiji.

Na pitanje kako je došlo do saradnje sa dr Pihler Puzović, prof. Lečić je rekao da je do toga došlo sasvim slučajno, nakon što mu je, ova mlada naučnica, uputila elektronsko pismo i izrazila želju da se upozna sa radom Katedre za mehaniku fluida na MF. Tako je došao na ideju da tom prilikom održi i predavanje, što se, sudeći prema odjeku koji je kod publike izazvalo, pokazalo kao pun pogodak.

Katedra za mehaniku fluida MF ima višedecenijsku tradiciju, koju su gradili velika imena srpske nauke, poput akademika, prof. Konstantina Voronjeca, osnivača katedre, prof. Saljnikova , akademika, prof. Vladana Đorđevića, i niz drugih blistavih profesora. Zato danas, nakon svih godina koje su, kako je rekao B. Pekić, „pojeli skakavci“, naš glavni zadatak je da ulažemo u mlade koji će u duhu te tradicije granice nauke o mehanici fluida i mašinstva uopšte, pomeriti daleko napred, zaključio je prof. Lečić.

Fenomen „snežnih pahulja“ u službi nauke

Iza naziva predavanja „Nestabilnost Safman-Tejlora“ otvara se zanimljiva priča o jednom klasičnom primeru nelinearnog fenomena u hidromehanici – kada fluid manje viskoznosti izmešta fluid veće viskoznosti koji popunjava uski prostor između dve paralelne ploče, a površina između dve tečnosti lako gubi stabilnost. Rezultat toga su kompleksne šare u obliku prstiju (u međunarodnoj literaturi poznata kao prstenasta nestabilnost), koje podsećaju na dendrite i pahulje snega. Iako je vizuelno veoma privlačna, ova vrsta nestabilnosti je veliki problem u mnogim industrijskim procesima, na primer tokom izmeštanja nafte iz bušotina za vreme frakinga. Stoga je bitno razumeti mehanizme nastajanje ove nestabilnosti i istražiti načine pomoću kojih ista može da se kontroliše, naglasila je dr Puhler Puzović.

Ono što našu sagovornicu posebno interesuje jeste sam proces nastajanja šara i činjenica su te šare slične nekim drugim šarama koje nastaju kao rezultat nekih drugih fizičkih procesa u prirodi. Snežne pahulje ili pak kolonije bakterija nastaju i rastu na sličan način u određenim režimima, kao i šare koje se javljaju pri agregaciji čestica u elektromagnetnim poljima. To znači, nastavila je, da u prirodi postoje različiti fizički procesi i sile na koje se mogu primeniti slične jednačine, a krajnja rešenja kao rezultat daju iste šare.

Pored fizike formiranja šara, ova mlada naučnica se bavi i drugim pitanjima nestabilnosti, kao što je fluidnostrukturna nestabilnost koja se dešava kada je tzv. Rejnoldsov broj malo veći, odnosno kada u sistemu postoji neka inercija. Trenutno je fokusirana na istraživanja u oblasti metamaterijala – mehaničkih materijala koji u okviru svoje strukture imaju strukturu različitih dimenzija i gde ispituje zbog čega se zbog struktura manjih dimenzija materijal u određenim uslovima ponaša drugačije i koje su to mehaničke sile koje utiču na to ponašanje.

Mašinski fakultet u Beogradu