Predstavljanjem završnog dokumenta – “Novo industrijalizacija Srbije – Pogled na 2020/2030. godinu”, koji sadrži preporuke za definisanje nove industrijske politike Srbije, na Mašinskom fakultetu u Beogradu, završena je Međunarodna konferencija “SAD-EU-Japan-Srbija/Tehnološki samit. Posle trodnevnih, intenzivnih razgovora na temu novog koncepta globalnih industrijskih politika, i svestrane analize naučnoistraživačkih i privrednih potencijala Srbije, glavni zaključak samita je da su nove tehnologije nova šansa za ubrzan industrijski razvoj naše zemlje i njeno bolje pozicioniranje na svetskom tržištu.
Sumirajući rezultate samita, profesor dr Vidosav Majstorović, redovni profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu i organizator konferencije, ukazao je na dve osnovne poruke ovog skupa. Organizovanjem i pripremom jednog ovakvog događaja, Srbija je pokazala da ima veoma stručne naučnoistraživačke kadrove, ali i sposobne ljude u privredi koji prepoznaju značaj nove tehnologije i njene primene u industriji. S druge strane, naglasio je naš sagovornik, napravljeni su okviri dokumenta kojim želimo da skrenemo pažnju, pre svega donosiocima političkih odluka, na neophodnost razvoja inženjerstva i proizvodnje u potpuno novom smeru. Samo na taj način Srbija može ponovo da gradi svoju industriju i dođe do pozicije industrijski razvijene države koja u strukturi svog BNP ima veliki udeo industrijske proizvodnje, naglasio je profesor Majstorović. S druge strane, to je veoma važno i zbog predstojećih pregovora sa EU o Poglavlju 20 koje se odnosi na industrijsku politiku, jer će Srbija morati jasno da definiše tu oblast, kao i akcioni plan za njenu primenu u praksi,
Završni dokument Konferencije sadrži nekoliko bitnih preporuka koje su, po oceni našeg sagovornika, važne za definisanje nove industrijske politike Srbije. Svet se nalazi na početku Četvrte tehnološke revolucije i svoj put traže i razvijene industrijske zemlje, što je velika šansa za Srbiju. Da bi uhvatila korak sa svetom Srbija, koja je svoju politiku industrijskog razvoja donela 2010./2011 godine u potpuno drugačijem okruženju od sadašnjeg, mora neprestano da prati elemente tog ubrzanog tehnološkog razvoja, posebno u oblasti ICT tehnologija i stalno preispituje koncept svoje industrijske politike. Druga važna preporuka, istakao je profesor Majstorović, odnosi se na formiranje centara izvrsnosti za inženjerstvo pri tehničkim fakultetima i institutima. Ti centri, dodao je on, bili bi osnova za razvoj malih start up kompanija koje bi korišćenjem modela Industrija 4 (visokosofisticiranih tehnologija u oblasti inženjerstva) radile na istraživanju, razvoju i pravljenju novih inovativnih proizvoda.
U dokumentu je identifikovano i nekoliko oblasti koje bi mogle da budu okosnica industrijskog razvoja Srbije zasnovanog novim tehnologijama. Pre svega to je oblast proizvodnje alatnih mašina, koja u Srbiji ima dugu istoriju. Naša industrija ima veliku potrebu za inovativnim alatnim mašinama, ali se one u takvom obliku sada ne proizvode, rekao je profesor Majstorović, naglasivši da je to jedna od inženjerski oblasti u kojoj Srbija može da ima budućnost. Druga oblast se odnosi na procesnu industriju, odnosno proizvodnju opreme za različite oblasti procesne prerađivačke industrije, koja je u ranijem periodu predstavljala osnovu industrijskog razvoja Srbije. Uz dodatne napore i novi koncept proizvodnje, oblasti poput vazduhoplovne industrije ili industrije za proizvodnju šinskih vozila mogle bi takođe da budu u funkciji industrijskog razvoja naše zemlje, naglasio je profesor Majstorović.
Dobra ideja je i proizvodnja automobila na pogon električne energije za koju postoji koncept i koja je identifikovana kao jedan od mogućih razvojnih potencijala. Kada je reč o industrijama budućnosti, tu su kao potencijal navedne personalizova elektronika i bioinformatika, jer ne zahtevaju velika ulaganja, a imaju veliko tržište koje je na samom početku i gde Srbija sa svojom jakom naučnom i inženjerskom bazom ima komparativne prednosti u odnosu na druge.
Jedno je sigurno, pred Srbijom su veliki izazovi, ali i velike šanse da krene putem industrijski razvijene zemlje. Ova Konferencija je jedan od koraka u tom pravcu. Sada predstoje analiza peporuka i usaglašavanje završnog dokumenta, koji će nadležnim državnim institucijama biti predložen kao okvir za novu industrijsku politiku Srbije. Inicijativa je pokrenuta, ali od nas samih zavisi da li ćemo i koliki iskorak napraviti, zaključio je profesor Majstorović.
(Izvor: Mašinski fakultet)
03.06.2016
